Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms

NASTAVLJAČA KOJA JE I VIŠE OD KOŠNICE

"Lep kavez ne hrani ptičicu", francuska je poslovica. Ali dobra košnica može da pomogne pčelama da što udobnije žive u njoj, a da pri tome ostane dosta i za pčelara. Pčelarim nastavljačom tipa LR standardnih dimenzija;  desetoramna sa tri korpusa i zbegom, koja, uz male izmene u konstrukciji ili načinu upotrebe,  pruža zaista velike mogućnosti.

                     PODNJAČA 

 Podnjače izrađujem od colovne daske koja je složena tako da čini ploču dimenzija  412 x  557   mm.  Sa obe bočne strane nalaze se  pričvršćene letvice  dimenzija  20 x  20 mm koje joj daju dubinu. Ako se  poveća debljina bočnih letvica, uz istu širinu i dužinu, ostvaruje se dublja ili duboka podnjača. I to je cela podnjača.

Njene pogodnosti su mnogobrojne; istaći ću samo neke za koje smatram da su važnije.

Kod prolećnog pregleda, a  i kasnije kada primetimo da je podnjača zaprljana,  jednostavnim okretanjem  donje strane  dobijamo čistu podnjaču,  jer su dimenzije bočnih letvica iste pa ne postoji gornja i donja strana.

Takođe ne postoji ni definisana prednja i zadnja strana podnjače. Ovo je izuzetno važno stoga što ako nam je jedne godine, znači i zime, deo podnjače poletaljka koja kisne i trune, sledeće godine taj deo može biti unutra od gore, naredne napred ali od dole, naredne spolja od dole. Time smo omogućili da se samo drvo poletaljke na podnjači manje izlaže atmosferskom uticaju i da duže traje, jer kisne svake četvrte godine.

Ova nedefinisanost napred-nazad je korisna i kod formiranja nukleusa pregradnjom normalnog LR nastavka na tri sekcije  od po tri rama. Tada se nastavak stavlja na sredinu podnjače, tako da se formairaju male poletaljke i spreda i pozadi. Potrebno je samo na letvicama otvoriti mala leta za svaki odeljak posebno: za bočne potpuno u krajevina sa jedne strane i za srednji odeljak u sredini, sa druge strane.

Zatvaranje zadnjeg dela vrši se letvicom, dimenzija 20 x 20 mm, dok je prednja strana, leto, tokom cele aktivne sezone u potpunosti otvorena, sem kod nukleusa.  Pokretnost tj. mogućnost vađenja zadnje letvice-zatvarača je bitna pogodnost naročito u  vreme tretiranja društava protiv varoe dimljenjem amitrazom nakapanim na listiće jer ih upaljene ne ubacujemo kroz leto, koje je branjeno stražaricama i koje stoga često stradaju napadajući strano telo koje vrši agresiju na košnicu, a pri tome se još i dimi, već to nesmetano činimo od pozadi.

Takođe valja spomenuti i letnju varijantu zatvaranja zadnjeg otvora. Tropsko leto, kakvo se u zadnje vreme kod nas ustaljuje kao normalna pojava, povlači sa sobom i pitnje što bolje ventilacije. U to vreme umesto letvice pričvršćuje se samo traka "komarnika"  razapeta sa zadnje strane pomoću dve rajsnagle.

Za  zimovanje postavljam letvicu na leto. Ona je široka koliko i uobičajena letvica za leto, s tim što je potpuno ravna, a prolaz ispod nje omogućavaju  podmetači debljine 6 milimetara, dva bočno i jedan u sredini koji bi sprečio začepljenje otvora u slučaju da se letvica usled vlage deformiše.  Na taj način sprečen je ulazak štetočina u košnicu (miševi, rovčice), a da se pri tome ne koriste češljevi koji ometaju pčele u izletanju i uletanju kod pročisnih  letova i čišćenja podnjače, u proleće skidaju tovare dragocenog polena sa pčelinjih nožica i smanjuju protok vazduha kroz košnicu. Ovom letvicom omogućen je nesmetan prolazak pčela po čitavoj širini leta, kao u aktivnoj sezoni, a problem odstranjivanja vlage i dotoka svežeg, suvog, vazduha  dodatno je rešen, uzimajući u obzir da kod uzimljavanja desetoramnu košnicu svodim na devet ramova plus "vazdušni jastuk" sa obe strane.

Ovakva podnjača je u dosadašnjoj praksi pokazala veoma dobre rezultate, s tim što se osnovna ideja može primeniti i kod znatno skuplje, žičane varijante tzv. antivaroa-podnjače.        

SUŠIONIK CVETNOG PRAHA

U slučaju posedovanja velikog pčelinajka sa proizvodnjom polena u većem obimu, sušionik je  neophodna oprema. Veštački odredjujući elemente mikroklime, cvetni prah se suši do željenog kvaliteta.  Kod manjih pčelinjaka ova oprema samo umanjuje ekonomičnost, iziskujući ulaganja, a kada prođe vreme sakupljanja praha treba je negde odložiti, što traži još i dodatni prostor.

Sušenje polena na svom pčelinjaku prepustio sam Prirodi, koja, ubeđen sam, to zna mnogo bolje od nas.

Sakupljanje polena vršim uobičajenim spoljašnjim hvatačima koje postavljam na leto. Prah se sakuplja u zamreženim posudicama iz kojih ga dnevno vadim i prenosim u sušionik. Sušionik je prazna košnica sa dva nastavka u kojima se nalaze rezervni ramovi sa postavljenim satnim osnovama. Košnica-sušionik ima na donjoj strani leto i nipočemu se ne razlikuje od bilo koje druge košnice. U slučaju iznenadne pojave nekog roja, donji plodišni deo se privremeno nastanjuje stresanjem roja.

Jedina razlika između ove i drugih, nastanjenih, košnica je u tome što se između "plodošta" i "medišta" nalaze uobičajene ventilacione mreže, načinjene od rama letvica 20X20 milimetera na koji je razapeta plastična mreža za prozor za letnju zaštitu od komaraca, na koje se razastire polen radi sušenja. Mreže čine "sendvič" tako da onemogućavaju da se moljac domogne polenovih zrna. Bitno je da se uvek nalazi u "sendviču" jedan sloj više kako moljac nebi mogao da dohvati polen ni kroz mrežicu.

Cirkulacija vazduha kroz košnicu omogućava da se polen veoma brzo, i što je najvažnije, PRIRODNO osuši bez opasnosti da "tehnološkim" zahvatom upropastimo ili oštetimo neki od njegovih  dragocenih sastojaka. Naravno da se sakupljanje polena vrši samo kada za to postoje meteorološki uslovi, po lepom vremenu koje omogućava i kvalitetno sušenje. Prestankom sakupljanja i sušenja ovakav "sušionik" prestaje da postoji i pretvara se u ono što u stvari i jeste tj. u košnicu.

DEKRISTALIZATOR MEDA

 Za dekristalizaciju meda pčelari koriste razne pomoćne uređaje. Oni takođe iziskuju dodatne investicije, što ima za posledicu smanjene ekonomičnosti. Nedavno su se, izveđu ostalog, pojavili i grejni kablovi za dekristalizaciju, drugi pak preporučuju pravljenje komora od stiropora, drveta i drugih izolacionih materijala. Koristeći opet standardnu LR košnicu, rešio sam ovaj problem jednostavnim ređanjem nastavaka preko "ruske kante". Kako je prečnik uobičajene "ruske kante" za med  360 mm, a unutrašnjost LR nastavaka  372 X 464  mm, to omogućava da se jednostavno kanta "obuče" u košnicu. Na pod postavljamo sijalično grlo sa sijalicom dovoljne jačine da greje dno kante, preko nje stavljamo prazan nastavak na koji stavljamo dve letvice dovoljno jake da se na njih može staviti kanta puna meda. Zatim nastavljamo sa postavljanjem praznih nastavaka preko kante dok je celu ne "obučemo" a zatim pokrijemo poklopcem košnice. Sada sledi pokrivanje cele "konstrukcije" utopljavajućim matrijalom: stara ćebad, kaputi i slično, kako se nebi gubila toplota. Od upotrebljene snage sijalice zavisi koliko će se brzo med grejati, a samim tim i vreme dekristalizacije. I u ovom slučaju sam dekristalizator u stvari i ne postoji, on je samo prazna košnica koja se kasnije koristi za ono zbog čega je i napravljena.

Na kraju šta reći? LR košnica, ako imamo makar malo inventivnosti, može da bude stvarno više od samo obične košnice!

Članak je u fragmentima objavljen u Pčelaru, Beogradskom pčelaru i Poljoprivrednom kalendaru za 2003. godinu