Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms

Nastavna tehnologija                                                 

FILM U NASTAVI - KADA I KAKO?

Jedna kineska poslovica, nastala još pre nekoliko hiljada godina kaže da ono što čujemo zaboravimo, ono što vidimo zapamtimo, a ono što uradimo znamo. Ova životna istina može da bude osnova za drugačiji pristup nastavi. Znatno drugačiji od klasične nastave kakvu smo gotovo svi mi prošli kroz svoje obrazovanje. Interaktivne nastavne metode, kao dodatne postojećim nastavnim metodama, predpostavljaju participiranje učenka u sopstvenom učenju. One polaze od toga da učenici treba ne samo da pročitaju ili čuju, već i da vide i isukuse, dožive. Kao što je poznato, Dojlova piramida iskustva ukazuje da se pročitano prosečno pamti 10%, ono što se čulo 20%, viđeno 50%, demonstrirano ili posečeno 70%, a doživljeno i od 90%.

U veoma skromnim materjalnim uslovima u kojima se nalazi većina naših škola, i mali pomaci predstavljaju makar inicujalnu iskru za kvalitetne promene. Tako je jedno istraživanje Voltera Arno Vitiča sprovedeno u SAD davnih šezdesetih godina prošlog veka o reakcijama školske dece prema upotrebi nastavnog filma iniciralo sprovođenje mini projekta u današnjim uslovima. Tim pre što u navedenom radu provejava ideja o interaktivnom pristupu nastavi.

Pomenuto istraživanje imalo je za cilj utvrđivanje efikasnosti upotebe nastavnog filma u zavisnosti od vremenske  artikulacije nastavnog časa; od trenutka i načina njegove upotrebe. Dobijeni rezultati su bili sledeći: procenat usvojenog znanja kada su učenici gledali film bez ikakve organizovane pripreme bio je nešto ispod 30% na testu koji je rađen neposredno po projekciji filma. Znatno bolji rezultati postignuti su kada su isti učenici gledali film pošto su za to bili na određeni način pripremljeni. U ovom slučaju procenat je dostigao oko 50%. Treća artikulaciona varijacija omogućila je rezultate oko 60%. Učenici su gledali film posle pripreme, a zatim su im dati zadaci u vezi sa obrađenim gradivom nakon kojih je sledio test.

Naše istraživanje ispoštovalo je pomenutu ideju koja je sprovedena u nastavnoj praksi. Davno zaboravljeni 16 milimetarski film još uvek je prisutan u našim školama. Treba ga samo pronaći i, ako umemo da rukujemo projektorom, primeniti. Njemu se pridružio pre dvadestak godina i kasetni loop super 8 film masovno rađen u Zagrebu, a zatim je usledio prodor videa, bilo prenetog nastavnog filma na novi medij, bilo kroz mogućnost snimanja školskog programa.

Projekat je sproveden u nastavi tehničkog obrazovanja i to u VI i u VIII razredu. Zbog prostora, iznećemo rezultate dobijene samo u VIII razredu. Šesti razred dao je slične rezultate.

Nastava je izvedena u dva odeljenja veoma ujednačenog sastava. Obrađena je tema "Elektrodinamički aparati i uređaji u domaćinstvu".

Korišćenjem samo filma bez uvodnog izlaganja i razgovora i bilo kakvih zarataka posle projekcije, dobijen je rezultat 41,6% tačnih odgovora. U drugom slučaju projekcija je usledila nakon uvodnog dela časa gde je učenicima saopšteno našto više detalja o ovim mašinama: značenje stručnih izraza koje će čuti, kroz kratki dijalog dobili su dodatne informacije i drugo; što ih je animiralo, zainteresovalo i pripremilo za ono što će videti. Na testu koji je usledio potom učenici su postigli 52,27% tačnih odgovora.

Još bolji rezultati postignuti su kada je posle uvodnog izlaganja i dijaloga, uz demonstraciju modela i grafoskopskih flija, gledan film a zatim urađena vežba upoznavanja konstrukcije elektromotora i izrada njegovog modela. Na testu koji je rađen posle praktične vežbe bilo je 63,64% tačnih odgovora. Navedeni rezultate lako je pratiti na priloženom grafikonu.

Veoma interesantne podatke daje praćenje koje se nastavilo i dalje tokom školske godine. U pogledu trajnosti znanja stečenog pomoću filma, takođe polovinom prošlog veka, Noulton i Tilton su došli do zaključka da se oko 12% više informacija zapamti učeći pomoći filma nego kada se uči korišćenjem verbalne metode, merenjem udvojenim testovima u intervalima od tri i sedam meseci.

Trajnost znanja u našem istraživanju proverena je nakon dva i šest meseci. I tu su se pojavila bitne razlike u zavisnosti od primenjene artikulacije nastavnog časa.

U prvom slučaju, gde je korišćen samo film, procenat tačnih odgovora na testu posle dva meseca iznosi 60%, dok posle šest meseci opada na oko 50%. Ovo nam ukazuje na tendenciju zaboravljanja. Slično se manifestuje i druga forma artikulacije (uvod, film, test) gde je posle dva meseca 61,61, ali posle šest meseci stagnira na 57,69%. Treća varijanta, kao što se i očekivalo, dala je u svim merenjima najbolje rezultate: posle dva meseca 76,19% i posle šest meseci 83,34%.

Efekat porasta procenta tačnih odgovora treba shvatiti na sledeći način: osmišljenija artikulacija daje solidnu osnovu za dograđivanje znanja, za učenje kroz učenje, stimulativna je te učenicima gradivo postaje bliže, interesantno jer su čuli, videli i uradili, napravili model. Oni ga ne zaboravljaju i u daljem učenju, korelirajućeg gradiva srodinh predmeta, usvajaju i proširuju.

Interaktivnom metodom rada, gde učenik od objekta postaje aktivni subjekat, moguće je, kao što je pokazano, i bez ogromnih materijalnih ulaganja postići mnogo. Potrebna je brižljiva priprema uz neophodan senzibilitet nastavnika u pogledu pravog odabira metodskih elemenata nastavnog časa. Prezentovani rezultati evidentno to dokazuju.

Autor teksta je više od dve decenije nastavnik tehničkog obrazovanja u kovinskoj Osnovnoj školi «Jovan Jovanović Zmaj» koja ove školske godine obeležava stogodišnjicu svog prosvetiteljskog delovanja u ovoj sredini.

Članak je objavljen u Reviji za obrazovanje i kulturu Misao, Novi Sad, januar 2004.