Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms

Biologija pčele

KAKO PČELE VIDE

Pčele su u mnogo čemu slične ljudima. U pogledu vida, ponajviše podsećaju na starije osobe, one koje koriste dva para naočara, za blizinu i za daljinu. Pčele su tu mnogo praktičnije, one imaju dve vrste očiju, takodje za blizinu i za daljinu.

Oči medonosne pčele, kao i drugih insekata, veoma se razlikuju od ljudskih očiju. Sastoje se od para složenih očiju sazdanih od brojnih šestougaonih faceta (28000 kod trutova, 4000 kod radilica) i tri prosta oka. Uprkos tome, veruje se da je njihov vid oštar samo na udaljenosti od oko 1 m. Medjutim, pčele su sposobne da vide ultraljubičastu svetlost, nevidljivu za ljude, što im pomaže u orijentaciji. One takodje koriste Sunce kao referentnu tačku u komunikaciji sa drugim pčelama odnosno pri određivanju ugla pod kojim valja leteti da bi se pronašli izvori hrane.

Pčela radilica ima oči sa suprotnih strana glave tako postavljene da čine dve velike elipse. Svako složeno oko je sačinjeno od oko 6900 posebnih jedinica, faceta, zbijenih u šestougaone forme koji se nazivaju omatidije.  Svaka omatidija, poput kamere, prima svetlost pod malim vidnim uglom. Svetlosni zraci se fokusiraju zasebnim sočivima na svetlosno osetljivi pigment u unutrašnjosti. Odmah po osvetljavanju, ove senzorne ćelije daju nervne impulse koji su zapravo kodirana informacija o kvalitetu svetla: talasnoj dužini i ravni polarizacije. 

Pčele su takodje vrlo osetljive na brze pokrete. Kada pčela leti brzinom od 15 metara na sat nisko iznad cvetnog polja, cvetovi pod njom izazivaju svetlucanje, bljeskanje, poput zvezdica na nebu prikazujući se u trenu. Medjutim, kada bi  pustili pčelu u bioskopsku salu gde je filmska projekcija (film se projektuje sa 16 ili 24 sličice u sekundi) ona bi jasno videla pojedine sličice. Doduše, mnoge životinje upravo tako i vide ono što čovečijem tromom oku izgleda kao pokretna slika, na filmu i televiziji.

Pčele imaju takodje i neke naizgled misteriozne vizuelne sposobnosti. Na primer, one mogu da utvrde položaj Sunca čak i u potpuno oblačnom danu ako se na celom svodu pojavi makar samo delić čistog neba. Na osnovu tog podatka  orijentišu se na putu ka izvorištu paše.

O pčelinjem osećaju za boje nagađalo se sve do pred kraj prošlog veka. Biolog Spengel 1793. godine izneo je svoje čvrsto verovanje da cvetovi imaju boje da bi se „reklamirali“ pčelama i ostalim insektima da ih pronađu i opraše. Punoća boje ističe ih u odnosu na zelenu ili smedju boju okruženja, te to Spengel naziva na Nemačkom „saftmale“. Možda je najpoznatiji u izučavanju ovog problema bio, takodje Nemac, Dr Karl Fon Friš, sa svojim znamenitim eksperimentom. On je pokazao da pčele razlikuju boje vežbajući ih tako što je posudicu sa zaslađenom vodom stavljao na plavi kvadratni papir. Nasumice potom stavljajući ovaj plavi kvadrat dokazao je da ga pčele prepoznaju i da su naučile da ga prate nadajući se hrani. Savremeni istraživači utvrdili su da su pčele slepe za svetlost talasnih dužina u oblasti UV-A i UV-B (400 nanomatera). Zanimljivo je da je za pčele crvena boja, koju mnogi pčelari rado korise za delove košnica, zapravo nevidljiva. Pojednine crvene objekte pčele vide kao crne dok se u nekim nijansama javlja potpuno odsustvo boje.

Ali, zato one vide i ono što mi ne vidimo. Prema tvrđenju berlinskog doktora Randolfa Mencela, pčelinji vid boja bi se najbolje mogao prikazati sledećim fotografijama. Prvi snimci su boje iz spektra koji vidi čovečije oko i one nam izgledaju sasvim poznato. Druga grupa fotografija prikazuje isti cvetni motiv, ali snimljen fotografskom tehnikom koja simulira pčelinji vid. Primećuje se da su to tamne plavo-bele fotografije. Iako se zapravo tačno nezna kako pčele interpretiraju ovakve neuro signale, snimci odražavaju izgled ovih cvetova u spektru ultraljubičaste svetlosti. Zapažamo koliko su izraženiji delovi cveta koji sadrže nektar i polen, a to je ono zbog čega ih pčele i posećuju. Mnogi cvetovi izgledaju tamno posmatrani pod ovom svetlošću, drugi, kao na primer suncokretov cvet, imaju karaterističnu šaru centralnog dela apsorbujućeg za UV. S druge strane, spoljašnji deo cveta, krunični listići, reflektuju osim žute boje, koju i mi vidimo, i ultraljubičaset zrake, čineći da ih pčele vide u purpurnoj, rumenoj boji.

I na kraju, evo i snimaka uradjenih ove jeseni uz pomoć mikroskopa (vidi foto galeriju sajta). One prikazuju složeno pčelinje oko sa tananim maljama po površini. Uloga im je da zaštite ovaj složeni aparat od polenovog praha prilikom uvlačenja u unutrašnjost cveta. Druga fotografija je jedno prosto oko. Uvećanje mikroskopa nije veliko, a radi se o običnom školskom Ruskom mikorskopu. Ipak, veliko je zadovoljstvo posmatrati te običnom oku potpuno nedostupne detalje na pčeli. 

Članak je objavljen u Pčelaru I/2004.