08. 02. 2004.

Kako pčele zimuju

Iako vremenski ne traje naročito dugo, prava zima sa niskim temperaturama je vrlo kritičan period u životu svake pčelinje zajednice. U to vreme prividnog mirovanja u košnici se nastavlja intenzivan život pčela. Posle jesenjeg zatišja već početkom nove kalendarske godine i dužanjem dana, matica započinje sa zaleganjem kako bi blagovremeno zimske pčele odnegovale svoje naslednice i brojčano osnažene dočekale prve prolećne paše. Šta se zapravo dešava sada u košnici?

Ponašanje pčela u direktnoj je zavisnosti od temperature okoline. Ako je temperatura ispod 8 °C nema opštenja pčela sa prirodom, na temperaturama od 9 do 16°C ona je povremena, a raspon od 16 do 32°C im najviše odgovara. Čim se temperatura okoline smanji na vrednost ispod 10°C pčele, vođene nepogrešivim instinktom, prestaju sa izletanjem i povlače se u svoje stanište. One posedaju prostor između voštanih satova i tu formairaju oblik nalik na blago izduženu loptu koji se naziva klube. Po obodu se raspoređuju nalik na crepove na krovu kuće, čineći ovu formu zatvorenom i toplotno izolovanom. Gustina pčela nije jednaka, zgusnutije su na rubnom delu ali sa malenim razmakom u kojem je zarobljen vazduh kao odličan izolator. Unutar klubeta odvija se život sve do proleća. Zanimljivo je da je u njegovom središtu prava letnja klima sa velikom vlažnošću i temperaturama od 33,3 do 43,4 °C u vreme kada je, prema merenjima Ovensa iz 1971. godine, temepratura u unutrašnjosti košnice svega 6,7 °C. Ova temepretura je stabilna, ma koliko se spoljašnja menjala jer je to uslov za razvoj i opstanak legla.

Kada temperatura okoline dostigne od 6 do 8°C, sve pčele zajednice formairaju kompaktno klube. To je istovremeno i raspon temperatura u kojem je potrošnja hrane najmanja. Daljim opadanjem spoljne temperature potrošnja ne raste onim brzinom koja bi se očekivala. Kako je Dr Farar utvrdio, ukoliko pčele ne neguju leglo, temperatura u središtu klubeta se kreće oko 21°C, dok se na površini omotača može izmeriti vrednost od 6,1 do 7,8 °C. Sa daljim padom temperature klube se skuplja, debljina omotača se povećava a pčele zbijaju. Temperature zavise i od toga da li u klubetu ima legla ili ne. Ukoliko ga u središtu nema, temperatura u centru ne sme da padne ispod 14 °C, dok je tada na obodu svega 6,6°C; sa leglom nesme da bude niža od 33°C u centru i 14°C na periferiji.

Sva toplota stvorena u gnezdu potiče od čitave mase pčela. Golim okom nevidljivo podrhtavanje grudnih mišića oslobađa toplotu; iz istog razloga i naše telo drhti kada nam je hladno. Pčele za stvaranje toplote koriste par mišića koji su namenjeni za najteži posao, za letenje. To su mišići koji pokreću krila i oni se tokom leta u potpunosti skupljaju i opružaju. Pri tome se stvara određena toplota koja je tada nekorisna, čak u vrelim danima štetna. U toku zimovanja, ovi mišiči se samo delimično skupljaju i opružaju, ali velikom brzinom tako da se radi o podrhtavanju koje ima za posledicu intenzivno pretvaranje hemijske energije u toplotnu. Ugljeni hidrati koji se u telu pčele nalaze u tkivu i hemolimfi, pčelinjoj krvi, dobijeni iz hrane varenjem, podstaknuti metabolitičkom i hormonskom rerulacijom, reaguju sa kiseonikom unetim putem ograna za disanje, izvor su energije za rad mišića, za kretanje i za stvaranje toplote.

Stvorena toplota lako bi se izgubila. Značajna uloga u održanju toplotne stabilnosti je i samog meda koji se nalazi u vencima iznad prostora gde se formira klube. Poznato je da je med materija sa vrlo velikom toplotnom tromošću, da se dugo i sporo zagreva, a da se isto tako i hladi. Med koji se dekristališe zahteva dosta vremena da poprimi toplotu i da se ponovo vrati u tečno stanje, ali zato dugo ostaje vruć. Isto se dešava i sa medom u ćelijama koje su iznad klubeta. Toplota ostaje sačuvana zahvaljujući, između ostalog, i tromosti mase meda u vencima da se brzo hlade.

Gubitak toplote pčele takođe sprečavaju stvaranjem vazdušne izolacije u ćelijama. Od svih pčela u klubetu, više od polovine njih posedaju prazne ćelije saća, zatvarajući ih telima kako bi stvorile prostor u kome je zarobljen vazduh. On nemože da se kreće i zato je dobar toplotni izolator, kao tanki sloj vazduha između dvostrukih stakala na prozoru. Koliki je efekat ove izolacije govore podaci da je sa unutrašnje strane izmerena temperatura bila 33°C, dok je sa suprotne strane sata, udaljeno samo nešto više od dva centimetra, izmereno samo 8,3°C. Izolaciju čini i mnoštvo dlačica koje se nalaze na grudime pčele između kojih je kakođe nepokretan vazduh.

Pčele se u klubetu stalno komešaju, jedno vreme provode u spoljašnjem sloju, a zatim se probijaju do unutrašnjosti da se ogreju. Naravno, one ne ostaju dugo u centralnom delu jer je tu toplo, ali istovremeno i vrlo vlažno i zagušljivo usled ugljen dioksida. Kao neophodan uslov za razvoj legla potrebna je i vlaga i to najmanje 60% vlažnosti. Tako se one stalno premeštaju između svežeg i hladnog dela i toplog i zagušljivog. Što je temperatura okoline niža, komešanje je veće pošto pčele ne mogu dugo da ostanu u spoljašnjem sloju.

Svi ovi neverovatno savršeni mehanizmi stvaranja i regulisanja toplote mogući su samo ako je pčelinja zajednica zdrava i ako ima dovoljno izvora energije, hrane, a to je med.

Dejan Kreculj
www.medija.netfirms.com
pcelicamaja@myrealbox.com