 |
Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms |
|
|
|
KONZERVIRANJE POLENA
Ako je voda izvor života na našoj planeti, polen je to za pčelinju zajednicu. Ova praškasta materija koja krasi cvetove biljaka čineći ih atraktivnim za insekte da bi ih oprašili i ukrstili, prava je riznica hranljivih materija i dragocena namirnica kako za pčele tako i za čoveka.
Sastav mu je različit u zavisnosti od biljne vrste, ali i od načina ubiranja i vremena i uslova skladištenja. Tako, na primer, polen koji je ručno sakupljan sa biljke ima, izmedju ostalog, 10% vlage, 20% proteina, 3% redukovanih šećera, 8% neredukovanih šećera, koliko ima i skroba. Polen iste biljke koji su pčele sakupile u istim uslovima, sušen na vazduhu, ima od 7 do 11% vlage, 20 do 21% proteina, 26 do 36% redukovanih šećera, 1 do 3% neredukovanih šećera, dok skroba gotovo da i nema ili dostiže najviše tri procenta. Takodje, hemijskom analizom ovako sakupljenog polena utvrdjeno je prisustvo vitamina C, E, grupe B, uključujući niacin, biotin, pantotensku kiselinu, riboflavin (B2) i piridoksin (B6), i provitamina A, više od stotinu enzima i mnogo, mnogo drugog. Očigledo je da su za povećanje kvaliteta zaslužne pčele.
Iz pčelarske prakse je poznato da je hrana ovako bogatog sastava veoma nestabilna i nezahvalna za čuvanje. U dodiru sa vlagom lako se kvari odnosno, suprotno našoj volji, postaje hrana mikro organizmima. Osušen, kratko zadržava svojstva, ali mu vrednost vremenom opada. U svome domu, košnici, pčele ga i tako pohranjuju samo za zimski period, od zadnjeg jesenjeg do prvog prolećnog unosa.
Konzerviranje polena u košnici, onako kako ga pčele spremaju za zimnicu, tek delimično je objašnjeno. Zapravo, konzerviranje odpočinje već prilikom sakupljanja na cvetu. Prikupljajući cvetni prah sa prašnika cvetova, pčela ga vlaži sekretom pljuvačnih žlezda čineći ga lepljivim. Tako ovlaženim puni korpice na zadnjem paru nožica. To su savijene dlačice, kao što se vidi na slici snimljenoj pomoću mikroskopa. Ova tečnost inicira fermantaciju.
Fermentacija je zapravo glavna tajna ovog procesa. Mikro organizama ima svuda u prirodi, na biljkama i životinjama, u vodi i vazduhu. Medjutim, za ovaj proces pčele koriste oko dve stotine tačno odredjenih vrsta. Prikupljajući polen sa biljaka one sa njim u košnicu unose sve vrste mikro organizama koji su se zatekli na njemu. Potom ga čiste od vrsta koje bi bile štetne, a zadržavaju samo korisne. I ne samo to, već u procesu konzerviranja dodaju i neke vrste koje su odgajane u košnici pa i na samim pčelama. Prema američkim istraživačima, u tu svrhu pčelice koriste 107 vrsta glivica, 81 vrsta kvasca i 39 vrsta bakterija. Sličnu tehniku koriste i poljoprivrednici kada konzerviraju stočnu hranu siliranjem biljaka. Sakupljeni i inokulirani, zasejani, polen se sabija u ćelije saća i zaliva kapljicom meda. Kao što je poznato, blagodareći sastavu meda, ovakav sloj odlična je zaštita od spoljašnjih uticaja.
Fermentativnim reakcijama na temperaturi od 33 do 35 ºC vrši se hidroliza belančevina i ugljenih hidrata na amino kiseline. Celuloza se razlaže u formu koja je lako svarljiva. Takodje se, kao proizvod razgradnje ugljenih hidrata javlja mlečna kiselina čija je uloga konzervacija. Zato se u fermentisanom polenu, pergi, nalaze amino kiseline, dekstrinska mlečna kiselina, lakto – digestivni fermenti, bakterije mlečne kiseline, celuloza, razni vitamini, kvasci i minerali. Vremenom mnoge materije se gube, što umanjuje vrednost polena, ali je eksperimentalno pokazano da se dodavanjem dveju amino kiselina, L – lizina i L – arginina, polenu koji je star tri godine može povratiti hranljiva vrednost.
Izučavanje načina prirodnog kozerviranja polena omogučiće da se ova, za pčelinju zajednicu dragocena namirnica, kvalitetno sačuva i u veštačkim uslovima, da bi se u zimskom periodu ponudila kao dopunski obrok umesto dodavanja surogata.
