Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms

PČELE I GROŽĐE

Gotovo da nema pčelara koji nezna za čuveni spor oca srpskog pčelarstva profesora Jovana Živanovića sa karlovačkim vinogradarima oko toga da li pčele jedu groždje.  Ipak, nije na odmet ponoviti priču.  Pčelinjak uvaženog profesora bio je u blizini sremskokarlovačkih vinograda i u vreme zrenja groždja susedi, vinogradari, primetili su mnoštvo pčela na grozdovima. Smatrajući da su glavni krivac za oštećene i isisane bobice profesorove pčele, podneli su tužbu sudu protiv njega.

Da bi dokazao neosnovanost tvrdnji vinogradara, profesor je izvršio eksperiment.  Komisijski je otvorena jedna košnica i u ulicu pčela postavljen je grozd. Naredno otvaranje bilo je nakon 24 sata i, na veliko iznenadjenje tužitelja, komisija je pronašla čitav grozd, bez ikakvih oštećenja. Sve bobice su bile cele. Zatim je usledio drugi deo dokaza. Ako pčele ne diraju zdrave bobice, da li će ih privlačiti ako su oštećene. Profesor je iglom izbockao pojedina zrna na grozdu i vratio ga medju pčele. Narednog dana komisija je pronašla isisana samo ona zrna koja su bila oštećena, dok su ostala, zdrava, bila nedirnuta. Time je dokazano da pčele ne diraju zdrave bobice, već da dolaze na ona zrna koja su prethodno drugi insekti, prvenstveno ose, oštetili ili su sama pukla usled mnogo vode u njima.

 Ova kratka priča, priča je kako o pčelama tako i o ljudskim naravima i (dobro)susedskim odnosima. Mnogo je pčelinjaka koji se nalaze u  neposrednoj blizini vinograda, neretko su i sami pčelari vinogradari i obrnuto. Bez obzira da li se pčele nalaze uz pčelarev ili susedov vinograd, u lošim godinama, kada je mnogo raspuklih bobica na grozdovima ili kada se s jeseni pojave rojevi «žutih mundira», osa i stršljenova, teško je proći kroz vinograd od insekata koji napadaju rod. Još ako je i sused od ranije nešto loše volje, eto istorije koja se ponavlja i predmeta za sporenje. Jedino je pitanje koliko će današnji pravosudni organi prihvatiti dokaze profesora Živanovića.

 Bilo kako bilo, tokom berbe vinograda ove godine uočio sam dosta pčela na grozdovima. Nisu bile same, pre njih bobice su posele žute napasti, ose koje su tu bile još od ranog jutra, grickale opne i otvarale put pčelama da se kasnije, kada se temperatura vazduha poveća, i one oslade.  Setivši se pomenute priče od pre gotovo jednog veka, ponovio sam eksperiment, sa malom izmenom. Sada, ili za sada, srećom nije bilo sudske tužbe niti komisije, već sam sve to fotografisao.

U košnicu sam stavio dva «greša», grozdića koji se javljaju na zapercima. To su mali grozdovi, sa desetinu bobica, ali su prilično slatki. Jedan sam  ostavljio potpuno ceo, onakav kako je ubran, dok sam drugom oštetio svako zrno zasecanjem skalpelom. Odmah su se na površini zrna pojavile «suzice» slatkog soka. Pčele je to privuklo, snimljeno je i košnica je zatvorena.

 Sutradan je nastavljena berba i, u pauzi, otvorena je košnica. Grozdovi su bili tu, neoštećeni grozd je i dalje bio takav, dok su se pčelice osladile. Sledila je priprema za fotografisanje ali, dok sam se pomerao da pronadjem najbolji položaj gde neću zaklanjati sunce, na grozd je sletela grabljivica, osa i krenula pravo na izbockani grozd. Pravi krivac, uhvaćen na delu. Naravno, snimljena je.

 Sledeći snimak načinjen je u popodnevnim satima. Celi grozd i dalje je bio neoštećen, šta više nije ni bilo nešto mnogo pčela oko njega. Drugi je već imao isisanih zrna, neka su još bila naizgeld cela, a čitav grozdić polako je tonuo u ulicu, medjuramni prostor, pošto su ga vredne pčelice olakšale i povlačile ka letu da bi ga konačno izbacile iz košnice.

 Verovatno da bi čitav eksperiment bio mnogo brže obavljen da su grozdići bili na dohvat pčelama. Radi lakšeg fotografisanja i mesta za njih, grozdovi su bili stavljeni nad medišni nastavak, dok je glavnina pčela bila mnogo niže, u plodištu, s obzirom da je snimanje radjeno zadnjih dana septembra.

 Na kraju, zaključak je isti kao i pre stotinu godina: pčele ne mare mnogo za cele bobice, najverovatnije je da bi ih kasnije, kada bi se same od sebe osušile, i izbacile iz košnice ili ispropolisale. Osa koja se obrušila na grozd je sama pokazala ko je glavni krivac, a sa njima se i onako vodi stalna borba; potrebno je samo susedima, vinogradarima, ukazati ko pravi štetu i pozvati ih da se zajednički borimo protiv zajedničkog neprijatelja.

 OBJAVLJENO U PČELARU, BEOGRAD, 10. 2003. GODINE