Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms

Tehnoligija pčelarenja

POLUNASTAVAK KOD LR KOŠNICE

Martovski broj "Pčelara" u rubrici "Pisma" doneo nam je reagovanje "Nije sve u obilnim zalihama" obrenovačkog kolege Dragana Pavlovića na tekst gospodina Miljka Šljivića "Dobre zalihe oslobađaju pčelare briga" sa primedbom da je LR "košnica u ovoj surovoj godini pokazala sve svoje mane". Uz dužno uvažavanje prava svakog pčelara da iznese svoje mišljenje, slaganje ili neslaganje sa prilogom gospodina Šljivića, ovim prilogom napisanim još jesenas, želim da iznesem sopstveno iskustvo sa pčelinjaka na kome su  SVA društava uzimljena na opisani način "u ovoj surovoj" zimi  bila bez gubitaka. Zaista, dobre zalihe dobro raspoređene oslobađaju nas briga.

* * *

Jedna od bitnih odlika Langstrot Rutove košnice je i to da se sastoji od, najčešće, tri tela sa po deset  ramova jednakih dimenzija. Ova pogodnost omogućava rad sa ramom ili nastavkom. Za razliku od DB košnice, ovde polunastavci nisu predviđeni. Međutim, na velikim pčelinjacima, pa čak i na velikim pčelarskim farmama, ustaljena je praksa da plodišni nastavak bude obogaćen polunastavkom. Tako, na primer, velikan jugoslovenskog pčelarstva Ivan Vener (1) ukazuje na potrebu primene ovog dodatka košnici u vidu polunastavka visine 145 cm tokom čitave godine, kako za obezbeđivanje sigurnog prezimljavanja tako i za smeštaj mnoštva pčela da bi se izbegla teskoba u plodištu. 

Kolike su potrebe jedne pčelinje zajednice za razvoj legla i deponovanje rezervi meda i cvetnog praha određuje više faktora, a pre svega kvalitet matice i pašni uslovi.  U jednomatičnom sistemu pčelarenja,  praksa je pokazala da površina saća treba da bude u granicama od oko 260 do 290 dm² (2). Za desetoramnu LR košnicu površina saća jednog nastavka, pa i plodišta, iznosi 88,56 dm² što ukazuje na potrebu za tri ovakva tela kako bi se dosegao traženi minimum tj. 265,68 dm². Međutim, radi se o tek postignutom minimumu, a za neki optimum očigledno da "još nešto fali". To je polunastavak. Međutim, za razliku od veličine LR rama, veličina polurama uglavnom varira od pčelara do pčelara, s obzirom da proizvođači satnih osnova svojim asortimanom ne podržavaju i ove mere.

Polunastavci sa kojima radim predstavljaju kompromis. Polazeći od principa ekonomičnosti kao zahteva da se proizvodnja ostvari sa što manjim trošenjem elemenata proizvodnje: materijala, sredstava za rad i radne snage, polunastavak  ima visinu ravnu 1/2 visine nastavka tj. 121 mm. To omogućava korišćenje takvog elementa bez ramova u ulozi zbega, ali i više od toga.

 U slučaju nedostatka slobodnih nastavaka na pčelinjaku moguće je, postavljanjem dva polunastavka jednog na drugi, dobiti telo visine LR nastavka. Ovakvu konfiguraciju koristim kod izvlačenja satnih osnova poluramova na taj način što plodište privremeno zamenjujem telom od dva polunastavka. U njima su, jedni iznad drugih 10 poluramova koji simuliraju pet celih satnih osnova. Ostalih pet praznih mesta popunjavam leglom i, uz solidan unos, poluramovi budu za veoma kratko vreme izvučeni. Sada treba samo sve vratiti na mesto tj. plodište kompletirati ramovima, a polunastavak poluramovima. 

U pogledu veličine poluramova ispoštovani su zahtevi i apitehnologije i apiekonomije. S obzirom da poluram koji bi odgovarao ovakvom polunastavku nemože da se opremi polovinom LR satne osnove bez  okrajaka, iskorišćena je gotovo zanemarljiva razlika u širini LR i DB osnova. Deljenjem DB satne osnove po visini na 1/3 dobija se odgovarajuća veličina (420X90mm) za poluram unutrašnjih mera 430X100 mm koju do punog formata pčele samo malo dograde. Ovom merom postiže se gore navedeni zahtev u pogledu površine saća jer 10 poluramova imaju 43 dm²  što sa 265,68 dm²   čini 308,68 dm², a to je čak i nešto više od traženih 290 dm².

Polunastavak se u toku cele godine nalazi kao integralni deo plodišta ispod Hanemanove rešetke. S obzirom da je u letnjem periodu iznad nastavka, služi uglavnom za deponovanje rezerve hrane. Med koji tu pčele lageruju je solidna garancija za slučaj prestanka paše, a ako se matica "razmahne" u zaleganju, evo joj dodatnog prostora za sejanje "do mile volje".  Uzimajući u obzir da je površina saća polunastavka  43 dm², a da 1 dm² može da prihvati oko 1/3 kg meda, proizlazi da polunastavak  ima nešto više od 14  kg meda. Osim toga, poznato je da rezerva hrane u košnici utiče i na njenu produktivnost  jer uslovljava znatno veću nosivost matice, oko 77%(3 ).

Početkom uzimljavanja polunastavak prelazi na podnjaču. S obzirom da je sada med ispod legla, na dohvat letu i eventualnim tuđicama, pčele ga žurno prenose gore šireći mednu kapu u nastavku istovremeno vršeći automatsko prihranjivanje obmanjivanjem. Ovom zamenom mesta postiže se i veoma važno pozicioniranje budućeg zimskog klubeta i rešava problem vetrikalnog prelaska iz nastavka u nastavak. Naime, pražnjenjem polunastavka pčele otvaraju prostor matici za poleganje i lociraju buduće klube. Istovremeno popunjavaju ćelije saća gotovo do polovine ramova u nastavku gradeći veoma veliku mednu kapu. Time je praktično buduće klube pozicionirano na polunastavku i donjem delu nastavka. Kako zima protiče, klube polako napušta polunastavak prelazeći sve više u nastavak bez bojazni da neće moći da savlada međukorpusni razmak jer ga je zaposela još krajem jeseni. Količina hrane do izbijanja na satonoše nastavka sasvim je dovoljna za bezbedno zimovanje. 

S obzirom da kod nas, a doduše ni u svetu nije mnogo bolje, ne postoji stvarna standardizacija u pogledu dimenzija košnica i njenih elemenata, želja autora ovih redova bila je, pre svega, da podstakne na razmišljanje o biološkoj, tehnološkoj i ekonomskoj opravdanosti rada sa polunastavkom kod LR košnice, ali i da iznese sopstveno iskustvo iz prakse. 

Literatura:

1.      Vener Ivan, Moja kombinovana metoda pčelarenja sa LR košnicom, Kupinovo, februar 1995.

2.      Stanojević Marko, Fararov sistem pčelarenja, Pčelar 12/1997, str.362.

3.      Krivcov N.I. i Lebedev V.M., Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda, SPOS, Beograd, 2000. str. 21.

OBJAVLJENO U PČELARU, BEOGRAD, 4. 2002. GODINE