 |
Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms |
|
|
|
SAKUPLJANJE POLENA
I pored iz godine u godinu sve lošijih pašnih uslova kod nas, relativno mali broj pčelara osim na med pčelari i na polen, iako mu je i tržišna vrednost u paritetu petostruko više cene. Cvetni prah je izuzetno važna materija u ishrani larvi i mladih pčela pošto predstavlja neophodan izvor belančevina, ugljenih hidrata, mineralnih materija i vitamina. Njegov sastav varira: polen kruške sadrži 28% belančevina, 3% masti i 28% ugljenih hidrata dok je kod maslačka sadržaj belančevina 11%, masti 14% i ugljenih hidrata 35%. U toku sezone jako društvo sakupi oko 50 kg cvetnog praha od kojeg se može oduzeti najviše 20%. O uticaju sakupljanja polena na prinos u medobranju vršena su mnoga istraživanja. Ukoliko je nektarska paša jaka, armija izletnica se mobiliše za rad na sakupljanju nektara ne obraćajući mnogo pažnju na polen. S druge strane pak, društva kojima je u toku sezone oduziman polen, po prestanku oduzimanja nastavljaju sa još intenzivnijim sakupljanjem, tako da obezbeđuju bolje zimske zalihe od društava koja nisu učestvovala u "berbi" polena.
Sakupljanje polena je veoma jednostavno, a o tehnici i konstrukciji hvatača može se pročitati u svakom pčelarskom priručniku. Postoje spoljašnji i unutrašnji hvatači. Kod nas se uglavnom koriste spoljašnji koji se postavljaju na leto košnice. Proizvode se najčešće od drveta sa plastičnim umetkom sa rupicama kroz koje se pčele prilkom ulaska provlače i pri tome gube tovare praha sa zadnjih nožica. Loptice polena propadaju kroz mrežicu u posudu u obliku fioke odakle se polen vadi i odnosi na sušenje.
Kako je sakupljanje polena kod nas prilično zapostavljeno to se i sami hvatači prave veoma provizorno i neprecizno. Iznećemo samo neke ideje i iskustva iz prakse za poboljšanje ovog pčelarskog pribora koje mogu bitno da ga poboljašju.
Radi
se o spoljašnjem hvataču polena primenjenom na košnici nastavljači. Problem
narušavanja orijentacije pčela primenom ovog tipa hvatača je veoma izražen. Zato
i hvatače treba bojiti u celosti bojom kojom su obojene košnice - najčešće je to
bela. Na taj način smanjeno je "zbunjivanje" izletnica po povratku, kada na
svojoj košnici umesto leta nađu neko nepoznato telo, naročito ako je ono sa
sjajnim krovom od štamparske folije. Hvatači treba da su širine koliko je široka
poletaljka kako nebi bilo potrebno bilo kakvo zatvaranje sa strane.
Da
se nebi koristile nekakve kukice, šrafići, žičice i slično za postavljane
hvatača na košnicu, koji osim što oštećuju telo košnice uz to i veoma nesigurno
drže, na samom hvataču postavljaju se dve letvice, na slici označene kao
pozicija A. One su sastavni deo hvatača i nalaze se sa obe strane. Debljina
letvica je onolika koliko je visina od dna podnjače do donje ivice plodišta tj.
oko 20 mm. Sa ovim dodatkom hvatač se lako montira i skida blago podižući nožem
telo plodišta.
Druga izmena koja je primenjena je pokretna gornja poletaljka, na slici označena kao pozicija C. Prilikom postavljanja na košnicu hvatač ima samo malu poletaljku za izlaz pčela, pozicija B. Pčele kada izleću odlaze sa male poletaljke, pa se tu i vraćaju ne primećujući neku promenu na košnici pošto je sve belo, kao što je bilo i ranije. Posle svega par sati može se slobodno postaviti velika gornja poletaljka C. Kako je i ona iste boje, a po dimenzijama je ista ili čak i veća od prave poletaljke košnice, pčele bez problema masovno "ateriraju" na novu sletnu stazu. Mala donja poletaljka ostaje skrivena ispod velike gornje i obmana je u potpunosti uspela.
Sakupljeni polen propada kroz dve žičane mreže okca 3x3 milimetra u posudu u obliku fioke. Za razliku od uobičajenih konstrukcija ove pozicije hvatača, i tu su izvršena poboljšanja. Umesto da to bude drvena kutijica sa zamreženim dnom, napravljena je od drvenog rama na koji je postavljena mrežica komarnika u obliku vrećice. Upotreba ovakve konstrukcije omogućena je velikom gornjom poletaljkom koja dobro štiti polen u spremištu od eventualne kiše. Prednosti se ogledaju u tome da je dovoljno da se sagne ispred košnice pa da se vidi koliko ima polena i da li ga treba vaditi. Osim toga, ako je košnica dovoljno podignuta od zemlje sušenje polena počinje već u samom hvataču pošto vazduh slobodno prolazi ispod palete sa košnicama. Relativno velike dimenzije spremišta, jer hvatač je širok skoro koliko i košnica, omogućavaju da sakupljeni polen pada po velikoj površini u tankom sloju. Ovim smo oslobođeni svakodnevnog pražnjenja, što može da bude velika obaveza, a za toplih dana tu odpočinje sušenje.
Za
sušenje polenovog praha koriste se različite sprave, ali ga je najjednostavnije
osušiti korišćenjem same košnice. U tu svrhu ispod poklopca LR košnice
postavljaju se
uobičajene ventilacione mreže, načinjene od rama
letvica
20X20 milimetera sa razapetom plastičnom mrežom za prozor za letnju zaštitu od
komaraca, na koje se razastire polen radi sušenja. Mreže čine “sendvič” tako da
onemogućavaju da se moljac domogne polenovih zrna bilo sa gornje, bilo sa donje
strane. Bitno je da se uvek nalazi u “sendviču” jedan sloj više kako moljac nebi
mogao da dohvati polen ni kroz mrežicu.
Cirkulacija vazduha kroz košnicu omogućava da se polen veoma brzo, i što je najvažnije, PRIRODNO osuši bez opasnosti da “tehnološkim” zahvatom upropastimo ili oštetimo neki od njegovih dragocenih sastojaka.
Sakupljanje polena vrši se samo kada za to postoje meteorološki uslovi, po lepom vremenu koje omogućava i kvalitetno sušenje.
Sakupljeni polen biće dragocen sastojak oplemenjenih pogača za zimsku prihranu pčela, a netreba zaboraviti ni njegovu vrednost u humanoj apiterapiji i preventivi. Na ljudski organizam on deluje blagotvorno u širokom spektru zdravstvenih tegoba regulišući krvni pritisak, srčani ritam, poboljšava funkciju jetre i pankreasa, sprečava dekalcifikaciju, popravlja apetit, reguliše funkcije želudačno-crevnog trakta, hormonalnih žlezda, jača imunitet, povećava lekoviti efekat farmakoloških preparata, povećava fizičku i psihičku sposobnost i mnogo drugo. Izuzetni rezultati se postižu kod problema sa prostatom, po čemu je polen poznat.
Najjednostvniji način upotrebe polena u svrhu preventive je u mešavini sa medom: na 1 kilogram meda umeša se 200 grama polena i koristi svakodnevno razmućeno u mlakom mleku ili čaju po 1 do 3 kašičice, zavisno od uzrasta.
A za one koji žele zanimljiv napitak, po ukusu sličan bozi, recept je takođe jednostavan: 1 litar prokuvane vode rashladiti na 50 °C, dodati 100 grama meda i 50 grama polenovog praha i izmešati. Posudu prekriti čistim platnom i ostaviti dva do tri dana na sobnoj temperaturi da fermentira. Čašu ovog prijatnog napitka piti pola sata pre obroka.