Web Hosting by Netfirms | Free Domain Names by Netfirms

Ocenjivanje

UMEĆE OCENJIVANJA VEŠTINA 

Imajući u vidu višestruki značaj ocene, možemo slobodno reći da ocenjivanje predstavlja najsloženiji zadatak u vaspitno-obrazovnom procesu. Šta više, za ocenjivanje u predmetima koji se obično u nastavnoj praksi deklarišu kao "veštine": tehničkom obrazovanju, likovnoj i muzičkoj kulturi i fizičkom vaspitanju, bez preterivanja, potrebna je zaista velika veština nastavnika - veština u ocenjivanju "veština".

"Nastavnici su mislioci profesionalci koji stvaraju teoriju iz prakse", ukazivao je John Dewey. Upravo dvodecenijska nastavna praksa tehničkog obrazovanja u osnovnoj školi, tog toliko osporavanog i omalovažavanog predmeta, dovela je do jednog kvalitetnog, objektivnog i  lako prihvatljivog sistema vrednovanja učenika. Radi se o permanentnom praćenju učeničkog rada i evidentiranju, overavanju postignuća. Kako to izgleda u praksi?

Pošto se za ocenjivanje svih predmeta, pa i ovog, koriste brojčane ocene do pet, svako od planiranih vežbanja treba tako isplanirati da ima najviše pet traženih elemenata. U oblasti početnog tehničkog crtanja u petom razredu, na primer, to su prvih pet jednostavnih vežbica (crtanje koncentričnih krugova, paralenih linija itd.). Svaku vežbu svakog učenika treba tokom časa pregledati, ukazati na netačnosti, greške, ako je potrebno vratiti na doradu, i konačno, kada je sve završeno, parafirati u radnu svesku. Svaki od sakupljenih "bodova-potpisa" učeniku ukazuje da je vežbu valjano uradio, da je postavljene zahteve savladao i da je osvojio jedan poen. Naredna vežba je nastavak zajedničke borbe u ovladavanju novim veštinama i rad koji će biti nagrađen, zašto ne reći i naplaćen, novim bodovima. Upornim i marljivim radom učenik osvaja sve više bodova približavajući se cilju - najboljoj, odličnoj oceni. Pri tome izvanredna je motivisanost učenika da ovlada zahtevanom veštinom, da uporno ispravlja greške i da se bori da to što bolje "naplati". Na ovakvom simuliranom "tržištu" učenik se bori da svoj rad što bolje i "skuplje" plasira - u radnoj svesci broj bodova iz časa u čas raste, a time raste i ocena. Radost učenika takođe.

Vežbe koje su usmerene na savladavanje veština u oblasti obrade materijala izradom modela i maketa treba takođe osmisliti. I ovde treba pronaći elemente ocene, koji se pre izvođenja vežbe saopštavaju učenicima. To mogu biti radne operacije: izrada tehničko-tehnološke dokumentacije, prenošenje mera na materijal, obrada pozicija, sklapanje pozicija u funkcionalnu celinu, estetsko uređivanje modela. Kako je svaku od etapa moguće uraditi i overiti samo na času, to je bespredmetno govoriti o tome da će se vežbe raditi kod kuće tj. da će modele raditi roditelji.

Kada je učenik sakupio maksimalni broj bodova, bez obzira šta u tom trenutku rade njegove kolege, nastavnik unosi ocenu u dnevnik. Potpisi koji se prevode u ocene se poništavaju zaokruživanjem hemijskom olovkom, tako da se nemogu koristiti isti potpisi više puta. Ružno ih je poništavati precrtavanjem, jer se na taj način "oštećuje" nešto što je učeniku predstavljalo radost kada ga je stekao i brižljivo sakupljao.

S obzirom na modularni pristup predmetu, neće svi učenici imati isti broj bodova tokom nastavog perioda, pa samim tim ni isti broj ocena. Naravno, i složenost vežbe je različita: nije isto izraditi urbanističku maketu naselja i napraviti oštrač za olovke.    

Nastavnik prilikom određivanja da li je neki od elemenata ocene postignut mora da ima na umu i individualne sposobnosti svakog učenika. Nemože se zahtevati tačnost ctreža od polovine milimetra u petom razredu ili od učenika koji ima problema sa vidom ili koordinacijom pokreta. Neophodno je svakog učenika dobro upoznati, znati koje su mu psiho-motorne sposobnosti i kriterijim određivati prema njegovim sposobnostima.

Ovim načinom ocenjivanja u potpunosti su ispoštovani zahtevi koji većina teoretičara dokimologije ističu: blagovremenost, jasnoća, složenost, pristupačnost, učestalost i javnost.

Blagovremenost, kao zahtev da ocenjivanje bude sastavni deo procesa učenja, je postignuta neprekidnim praćenjem rada učenika. Ne vrednuje se rezultat rada, već sam rad; on se prati, koriguje i postignuti uspeh evidentira.

Jasnoća ocenjivanja se ogleda u tome da je pre započinjanja rada jasno i nedvosmisleno definisano šta se od učenika traži i koji su putevi da bi se došlo do željenog cilja. Svakom radu prethodi "dogovor" šta će se tražiti od učenika, postiže se "pogodba", što učenike dodatno motiviše za rad, kada znaju "koliko vredi" to što rade.

Većina praktičnih vežbanja se izvodi po linijskom algoritmi sa nizom koraka, koji se kontrolišu, po potrebi ponavljaju i koriguju, tako da se svaki od njih vrednuje po posebnim kriterijumskim svojstvima: tehničko-tehnološka dokumentacija, obrada materijala, tačnost obrade i sl. Konačni rezultat svog vrednovanja rezultira kompetentnu ocenu. Ovim je ispoštovan zahtev složenosti.

Pristupačnost je zahtev koji je posebno motivišući za učenike. Pošto je unapred definisano šta i kako treba raditi, ocena za učenika nije nešto mistifikovano; nastavnik i da hoće nemože da je sakrije od učenika jer ocena "raste" u učenikovoj svesci uvećavajući se sa svakim savladanim korakom.  

Posebno treba istaći da je učestalost ocenjivanja izuzetno velika, da ona u ovom vidu praćenja rada učenika prelazi u potpuno kontinuiran proces. Kao posledicu toga imamo izuzetno izraženu motivacijsku tenziju jer je povratna informacija gotovo neprekidna: u toku samo jednog časa ostvaruje se i do desetak konsultacija, provera, korekcija i verifikacija. Ovo svakako iziskuje maksimalno angažovanje nastavnika, posebno u brojnijim odeljenjima koja nisu podeljena na grupe, što je kod nas veoma često.

Javnost  ocene je u potpunosti zagarantovana, zapravo ona se ni nemože skrivati od učenika i odeljenja. Učenici koji su izuzetno napredni, koji su brže ovladali traženim veštinama, biće uočeni u odeljenju po tome što rade na nekom novom projektu, dok većina još savlađuje prethodnu vežbu. Samim tim oni će se javno isticati svojim nesputanim sposobnostima.

Dejan Kreculj

ČLANAK JE OBJAVLJEN U REVIJI ZA OBRAZOVANJE I KULTURU  MISAO, NOVI SAD, BROJ MART/APRIL 2003. GODINE i PROSVETNOM PREGLEDU DECEMBAR 2003.